Sosa peče prase

Sosin i Lalin KUVAR - Recepti

www.magic-blue.net

Lala pravi čvarke

 

Kuvar

 

 

Sve o... Tartufama

 

e-Mail

Sve o...     

 


Sadržaj: 4. saveta

 

Tartuf - Tuber Magnatum pico Najskupocenija pecurka na svetu
Tartuf - Gastronomski dragulj Tajanstveni gomolj
Tartuf  
   

Tartuf-Tuber Magnatum pico

 

Tuber Magnatum pico, zvuči kao dijagnoza nekog doktora, ali gurmanima je ovaj luksuzni koren poznat pod imenom tatruf. Svakom gurmanu koji čuje ovo ime polazi voda na usta. Ovaj skupoceni koren, o kojem postoji puno bajki, koristi se kao začin, što mnogi ne znaju. Tatruf, misteriozni koren, koji ne raste u svakoj zemlji i koji ima visoku cenu. Danas su najveća nalazišta u Francuskoj, Italiji, Španiji i Jugoslaviji. 100 g crnog tartufa košta 50, a belog 250 Eura. Da li su misteriozne snage, koje pomažu da ovaj koren poraste, to sto nas privlači ovom korenu? Ili je to snaga zemlje, vode, vazduha i vatre iz koje se ovaj koren rađa? Gde je objašnjenje? Mnogi su pokušali da odgonetnu ovu tajnu, mnogi bi da ga veštački proizvedu, ali do danas to nikome nije uspelo. Koren zemlje, kako ga gurmani zovu, ostaje i dalje velika fascinantna tajna...

Autor Betty


Najskupocenija pecurka na svetu

 

Srbija je jedno od najvećih nalazišta najskupocenije pečurke na svetu - tartufa! Neverovatno bogatstvo koje leži pod zemljom, na svetu se može pronaći samo još u Italiji i Istri. Kraljevska pečurka, kako nazivaju tartuf, veoma je retka, pa je to i jedan od razloga zbog kojeg se prodaju po neverovatnim cenama. Kilogram ove gljive košta od 1.000 do 5.000 evra.

Srbija je, međutim, jedno od velikih nalazišta ove skupocene i retke gljive, ali bez legalnog tržišta. Kod nas se, naime, ljudi u izuzetno malom broju bave branjem tartufa. Skupocene gljive do sada su iskopavane u zapadnom Sremu (okolina sela Platičevo i Morović), južnom Banatu, okolini Pančeva, Valjeva, Bele Palanke, Bora i Rogota kod Batočine.

Doktorka Žaklina Marjanović iz Centra za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu već duže vreme proučava tartufe i jedan je od najvećih stručnjaka za skupocene gljive u Srbiji. Ona nije želela da za Kurir otkrije tačne lokacije na kojima se nalaze tartufi, ali tvrdi da Srbija leži na bogatstvu koje je potpuno neiskorišćeno.

- Tartufi su jako retki i veoma skupi, a u Srbiji ih ima na pretek. Rastu u ravničarskim krajevima, ispod hrastova i topola. Njima je potrebno drveće, a najbolji tartufi leže ispod hrasta. Podzemne su pečurke, pa njihovo otkrivanje nije nimalo lako. Nekada su se za njihovo otkrivanje koristile svinje, ali sada se one "izbacuju iz posla" jer tartuf pojedu čim ga pronađu. Zbog toga ove gljive sada traže psi tragači, koji se posebno obučavaju za to. To može biti bilo koja vrsta psa. Potrebno je samo da nema baš izražen lovački instinkt - objašnjava doktorka Marjanović.

Dr Žaklina Marjanović proučava tartufe

Beli tartuf je, prema rečima dr Marjanović, najskuplja kraljevska pečurka, i raste od oktobra do januara. U Srbiji postoje još tri vrste jestivih crnih tartufa koji su malo jeftiniji. Oni mogu biti letnji, i rastu od juna do oktobra, i zimski, koji rastu od oktobra do januara. Manji primerci tartufa, do 200 grama, prodaju se na kilogram. Njihova cena ide od 1.000 do 5.000 evra. Veliki primerci se prodaju na aukcijama, i mogu da koštaju pravo bogatstvo. Prošle nedelje jedan anonimni kupac iz Hongkonga platio je tartuf od 1,2 kilograma čak 95.000 dolara.

- Najveći tartuf koji je pronađen u Srbiji težio je 400 grama. Ti veći komadi se prodaju na aukcijama po basnoslovnim cenama. Nije ni čudo što neko da tolike pare, jer je tartuf redak i skupocen kao dijamant. U Italiji se na njega tako i gleda, kao na dragi kamen, ali kod nas je situacija drugačija. Kod nas se niko ne interesuje za to. Tek od ove jeseni ustanovljeno je neko legalno tržište. Čak ni kuvare kod nas tartufi ne zanimaju. Mi smo jedina zemlja koja ima tartufe, a nema organizovano tržište za njih - kaže doktorka Žaklina Marjanović.

Ona dodaje da bi stranci pohrlili u Srbiju da je opustoše kad bi znali koliko tartufa ima ispod naše zemlje.
- U svetu je poznato da u Srbiji ima tartufa, ali s obzirom na to da mi nemamo organizovano tržište, stranci misle da su to male količine. Kad bi se saznalo koliki je raj ova zemlja za tartufe, Srbiju bi u roku od 24 sata preplavili tartufari - poručuje doktorka Marjanović.

Autor Betty


Tartuf - Gastronomski dragulj

 

Svi se kulinari slažu u jednom: bio on crn ili bijel, tartuf je uvijek gastronomski dragulj. Ali, kao i svaki dragulj, i tartuf se teško nalazi.

Budući da nema nadzemni dio, tartuf je za čovjeka neuočljiv, ali ga odlikuje osobit i intenzivan miris koji prepoznaju posebno obučeni psi, a neki tartufari u potragu kreću sa - svinjama. Da, dobro ste pročitali, jer svinje posjeduju izvrstan njuh, pa nepogrešivo prepoznaju ovu podzemnu slasticu. Svi koji su ga kušali kažu da kod tartufa ne postoji "samo jednom" i "samo malo". Kad ga jednom probate, ostajete njegov vječni poklonik. Iako se gastronomi ne mogu složiti jesu li tartufi začin ili hrana, jednoglasni su da je tartuf vrhunac sviju delicija.

Autor Gaby


Tajanstveni gomolj

 

Kulinari se slažu samo u jednom - tartuf je vrhunac gastronomije. Čudan je to, tajanstven i pod zemljom skriven gomolj. Nema nadzemne biljke i čovjek ga ne može naći. Može ga namirisati tek posebno dresiran pas. Naš srcoliki poluotok ima dvije vrste zemlje, intenzivno crvenu u priobalju i sivu, masnu, glinastu u središnjem dijelu.

Autor Gaby


Tartuf

 

Postoji izreka: 'Tko ih jednom proba, (p)ostaje njihov vječni poklonik.' Tartufi su nesumnjivo gastronomski dragulji. Status zvijezde među gljivama stekli su ponajviše svojim jedinstvenim okusom, rijetkošću, specifičnim i zahtjevnim načinom skupljanja te svojstvima koja im pripisuju.

Istarski bijeli tartuf jedan je od najcjenjenijih u svijetu, a crni tartufi, posebno cijenjeni u Francuskoj, postaju sve privlačniji kulinarskim znalcima.

Autor Gaby


 

 

 

Vrh strane